Pogled na hortenziju me odvaja od samoljublja. Zaljubljujem se u svaku od njenih lopti u tonovima od bele, preko plave, violetne do ljubičaste boje. Kao što danas gledam u njene cvetove tako sam sa ljubavlju nekada gledala u ljude. Zaljubljivala se u priču svakog od njih. Prelivanje moje zaljubljenosti izazivalo bi samo nadizanje samozaljubljenosti.
Skreće mi pogled hortenzija. Zaljubljenost okrećem ka njenoj nenemetljivoj prisutnosti i cvetanju bez šepurenja. Bez potrebe da se nekome dopadne izbacuje svoje cvetove.
Volela bih da sam kao ona. Da samo cvetam i ne mislim o lepoti, privlačnosti, važnosti. Volela bih da ne očekujem da se nekome dopadnem, a da se to ipak desi. Očekivanje otvara samoljublje i zatvara puteve ljubavi koji bi se otvorili kao cvetovi hortenzije.