Musica è

PISANjE KAO TERAPIJA (Lečenje od sebe) (iz recenzije)

Mirjana Lukić u svojim pseudodnevničkim prozaidama, sa naglašenom lirskom linijom, povezuje muziku, retrospekciju, opservaciju i osamu stvarajući sugestivno štivo naglašene emotivnosti i nenametljive mudrosti. Postepeno se pisanje, ipak, otkriva kao vid svespasavajuće i moćne literoterapije.
Čemu bežati od neuroza. One nas tim više proganjaju. To nam saopštava ovaj dušopis. Dnevnički subjekt Mirjane Lukić neurozama uporno i hrabro ide u susret. Neuroze su nam potrebne da bi se potpunije opisalo kako ružno izbija iz nas baš u ime posebne lepote. Lepo nikako ne može da nas poružni, ali poznavanje ružnog može i te kako da nas oplemeni.

Pisani sigurnim istraživačkim i lirskim instiktom, ovi zapisi vode istraživanju unutrašnjeg savršenstva. Pisanje jeste nesumnjivo oblikovanje vlastitog gnezda. Nema čoveka kome će biti ugodnije u tuđem gnezdu. Refleksivne i lirske beleške Mirjane Lukić, nasuprot tome, uspevaju da nam pomognu da bolje oblikujemo i prepoznamo svoje gnezdo. Da ga do te mere prilagodimo sebi da nam čitanje postaje posebni nenadoknadivi vid trajno delujuće terapije. Upravo kao da stanujemo u toplom i ugodnom staništu dok oko nas besni nevreme. I lečimo se od sebe.

Dr Dobrivoje Stanojević