Uštirkana samoća
500 RSD
Izdavač: Kokoro Beograd
Format: 17cm
Broj strana: 109
Pismo: latinica
Povez: mek
Godina izdanja: 2026.
ISBN 978-86-83022-07-6
Izdvojeni komentar dr Dobrivoja Stanojevića
Sećanje kao dvostruki život
U sedmoj poluispovednoj knjizi Mirjane Lukić kreće se od sećanja kao elementa životne punoće a simbolički završava činjenicom da ne možemo nikada biti sami ako imamo čega da se sećamo. Kada se samoća i priziva nje nestalih susretnu na „vrhu (izvesnog) solitera”, dobija se čaroblje i čarobilje (čarno bilje, baš tako, i čar roblja na kraju; roblje smo neizostavno: bilo sećanja, bilo predo sećanja, bilo osećanja…) dragih kolovođa i svespasavajućih igrivih kola u koja smo se, ponekad i nepromišljeno, hvatali. Neverovatno emotivni venac priča Mirjane Lukić govori o uvežbanom, ali i darovitom proosećavanju. Emotivne vežbe za manje osetljive… OPŠIRNIJE
„Uštirkana samoća“ se čita srcem. Vrlo emotivna i ispunjena ljubavlju, a likovi su toliko živo opisani da ih možeš videti pred sobom i čuti njihov glas. Iako govori o smrti, knjiga nije mračna, naprotiv, u njoj je toplina,
nežnost i duboko razumevanje života. Knjiga koja, kao i sve ostale Mirhanine knjige, ostavlja trag.
Upravo sam pročitala knjižicu, Miki.
Prve četiri priče: jaake, teeeške, ludilo i greške, koje su tu namerno ili slučajno, a zapravo je logično da su tu zbog tuge.
Poslednje tri priče: toplina, lepota, blizu savršenstva. Ludilo se ugasilo i ostala je samo tuga, iz koje se rađa dobar tekst. Ko pečurka: hrana koja raste iz smrti i raspada.
Konačno sam rasterećeno uživala.
Hvalalalala ti!
Ljuubim te❤️🖤
I moja mama je otišla brzo i rano…i dok ja pokušavam da shvatim zašto, uštirkana samoća mi je dala odgovor, da imam još toga da joj kažem, i da mogu to da joj govorim svakog dana, šta god da radim, i u tome nalazim mir, jer znam, srešćemo se mi još…❤️❤️❤️