Susret sa sobom nakon 30 godina u Rimskom dnevniku autorke Mirjane Lukić – Mirhane

Da li biste se susreli sa sobom nakon 30 godina kroz dnevnik koji ste pisali sa 25, da li biste imali hrabrosti da se vratite svemu onom što se proživeli pre nekoliko decenija, da li možete da se setite gde šte živeli, koga voleli, koju muziku slušali ili koji parfem koristili…

Na sva ta pitanja i još puno drugih nam odgovara spisateljica ali i uspešna preduzetnica Mirjana Lukić, poznatija pod pseudonimom Mirhana, koja je otvorila svoj dnevnik nakon tri decenije i u kojem je pronašla zanimljive odgovore kako je to bilo živeti sa 25 godina u Rimu.

– Živela sam u Rimu devedesetih godina radeći kao bebisiter u jednoj italijanskoj porodici, a 2020. godine obnovila sam kontakt sa prodicom i posle trideset godina otvorila dnevnik koji sam pisala dok sam živela sa njima. Kada sam pročitala dnevnik, koji ima 500 strana, susrela sam se sa sobom sa 25 godina. Videla sam koliko je promena nastalo u meni za proteklih trideset godina. Odlučila sam se da napišem priču o promeni za kojom sam tragala odlazeći da živim u Rimu i pohađam školu Dante Aligijeri i kroz tu priču spojim moje dve ljubavi o dve zemlje, dve kulture i dve faze života – ističe Mirhana za Princip magazin.

Nije bilo lako savladati i „uhvatiti“ tri decenije života, kako objašnjava, i zato je napravila dijalog između likova koji se zovu 25 i 55, a koji predstavljaju razgovor sa sobom.

– Čitanje dnevnika podrazumevalo je bolno podsećanje na činjenicu da sam u Rim otišla iz jedne zemlje, u kojoj sam rođena, a vratila se u drugu, jer je u tom periodu došlo do cepanja Jugoslavije. U vreme kada su mnogi napuštali zemlju ja sam imala potrebu da joj se vratim.

Izazov u pisanju ove knjige bio je period koji zovem „Između dva Rima“, a koji je trajao trideset godina. Pokušala sam da dam sebi odgovore zbog čega nisam odlazila, a sve vreme sam živela kao Rimljanka u Beogradu. Moj ponovni susret sa porodicom u kojoj sam živela u Rimu predstavlja treći deo Rimskog dnevnika. Pokušala sam da napišem priču o ljubavi koja nikada ne prestaje, o značaju prijateljstva i promena koji jedni drugima donosimo u našim susretima – rekla je književnica Mirhana.

Promociju knjige „Rimski dnevnik“ organizovao je izdavač Kokoro u kafeu Pobednik na Kalemegdanu 08.08.2024. godine, a povod je bio dolazak njene italijanske porodice u Beograd. Ono po čemu će posebno pamititi taj trenutak je po tome što je na promociji knjige govorio lik iz romana, tačnije dečak kojeg je ona čuvala pre trideset godina.

– Ono što sam čitaocima želela da prenesem ovom pričom, pored svih lepota večnog grada trudeći se da čuju moj glas kao da zajedno šetamo rimskim ulicama je ta večna ljubav za kojom svi tragamo, a da smo ponekad nesvesni koliko ona samo od nas zavisi – objašnjava Mirjana Lukić – Mirhana.

Piše od 13 godine i prvu knjigu je objavila 2002. godine, a svoje pisanje zove „belim vezom“. Na naše pitanje zašto baš beli vez, ona odgovara:

– Nekada su žene pored teških dnevnih poslova i obaveza prema brojnim članovima porodice imale vremena da svakoga dana po malo tkaju neki ćilim, štrikaju čarape ili vezu beli vez. Sigurna sam da su u tim procesima utkale neku svoju muku i preokretale je u radost onog što su napravile.

Ovo je moja šesta knjiga koju sam objavila poštujući taj princip naših baka. Pisanje mi pomaže da se odvojim od menadžerskog posla kojim se bavim i koji od mene kao žene preduzetnice traži potpuno posvećivanje. Zapravo svaki put kada objavim knjigu i time završim proces pisanja šaljem poruku da svako od nas ima vremena da ispoštuje darove koji su nam dati da ih razvijemo u satima kreativne dokolice jer upravo njima ostavljamo svoj trag postojanja. Moj dar su reči. U igri reči stvorila sam pseudonim Mirhana od turske reči han – kuća i reči mir.

Od 2020. godine na svom sajtu čitaocima nudi svoje knjige i tekstove na blogu, koji možete pronaći ovde na linku https://mirhana.rs/

Prema njenim rečima, najbolje je opisuje naslov njene prve knjige „Dokolica ili da mi nije mene bilo bi mi strašno dosadno“. Trenutno radi na prevodu Rimskog dnevnika na italijanski jezik zajedno sa likovima iz njene knjige, odnosno članovima italijanske porodice sa kojima je nekada živela.

– U šali kažem da taj proces predstavlja svojevrsni životni omaž jednoj od mojih omiljenih knjiga Luiđi Pirandela „Šest lica traže pisca“ – kroz osmeh govori Mirhana za Princip magazin.

Odlomak Rimskog dnevnika:

Rimski dnevnik stajao je uvezan crvenom trakom. To uvezivanje je bilo svesno ili nesvesno kao što neko zapečati bure s rakijom da ga otvori jednom kad sazri, povodom nečeg lepog. Ta rakija nema isti ukus kao kada je ispečena i sipana u bure. Otkrivam kako prošlost oblikuje moju budućnost, onako kako je rekao Đuzepe možda ne sasvim svestan snage ni značaja. Tražeći Đuzepea, nalazim sebe.

Teskt u celosti preuzet sa portala PRINCIP MAGAZIN.
AUTOR: LENA SLADOJEVIĆ

guest
0 Komentari
Inline Feedbacks
Pogledaj sve komentare