Rimski dnevnik
600 RSD
Izdavač: Kokoro Beograd
Format:20cm
Broj strana: 157
Pismo: latinica
Povez: mek
Godina izdanja: 2024.
ISBN 978-86-89057-98-0
24. 05. 2020.
Kontaktirala sam porodicu u kojoj sam živela i čuvala njihovu decu kao studentkinja. Moja želja bila je da im se javim kada dođem u Rim za Uskrs i posetim ih. Karantin je u mene ulio strah za njih jer je Italija tada bila najviše pogođena kovidom. Pitala sam se da li su dobro, da li su živi? Srećom jesu. Moju želju da ih iznenadim doživeli su s čuđenjem. Nije im bilo jasno zašto sam htela da idem u hotel pored svoje kuće u Rimu. Bilo je dirljivo to čuti. Kada sam odlazila, ispratili su me rečima da nikada ne zaboravim da imam kuću u Rimu.
Jedan prijatelj koji se bavi genetikom mi je rekao da u naš RNK ulazi sve što je opažajno bilo u našem iskustvu, da se to prenosi u DNK i može se pokazati u nekom od naslednika. Bila mi je zanimljiva ta priča. Pomišljala sam, zamisli moja baka je u nekom svom iskustvu imala neku aferu koja će možda biti istovetna onome što se meni dešava. Zanimljivo i moguće. Đuzepe i ja nismo krvno povezani, ali naše slike i utisci su isprepletani kao lanci DNK i RNK. Možda tek otkrijem zbog čega.
Veći deo odlomka se može pročitati klikom na dugme „ODLOMAK„.
Da li se porodica stiče ili bira? Da li nam je lakše da se otvorimo na maternjem ili stranom jeziku? I šta je, uopšte, strano, a šta poznato? Odgovore na ova, i na mnoga druga pitanja, saznaćete ako krenete sa junakinjom u šetnju po Rimu, ali i po skrivenim uličicama njene duše kada ima dvadesetpet i kada je uveliko prevalila pedesetu. U knjizi neobične forme i zanosne lakoće autorka nas vodi kroz geografiju vremena, bacajući iza sebe tanana osećanja, kao mrvice, koje joj pomažu da uvek nađe put do kuće – bez obzira gde se ta kuća nalazila. Topla preoruka za tople… i hladne dane. Kako se kome zalomi 🙂
Predivna priča, predivna knjiga! Može da se čita kao bilo koji roman, a može da se čita i tako što ćete se prepustiti njegovim izuzetnim dubinama. Svakako preporučujem ovaj drugi način. Knjiga u kojoj se uživa. Oduševljena sam potpuno!
Knjiga koja se čita više puta, prvi put lagano kao plutanje vodom a drugi put zaronivši u dubinu.
Vodi nas lako kroz priču promišljanjima o sebi, ljudima, životnim okolnostima, na dva jezika u dva grada u različitim vremenskim periodima, dajuĉi i nama zadatak da pogledamo u sebe i razmislimo.
„Moj život je reka ljudi. Dunav mi je mera kojom moze da
sve ono što u moju dušu može da stane. Ponekad mislim da
je samo Dunav sačuvao od mene same. Hodanje pored njega i gledanje njegovih promena svakodnevno naučilo me je da prihvatam promene. Da prihvatam razočaranja, izdaje, sebičnost, laži, sujete, gordosti i nemoći kao moje lekcije.“
Preporučujem!
Pročitao sam knjigu. Za dan i po.
Ne znam šta sam očekivao, ali dobio sam mnogo više, mnogo iskrenije, mnogo toplije. I pored toga što se znamo toliko dugo i što mislim da se dosta dobro znamo, naučio sam još neke nove stvari o tebi i potvrdio stare.
Lepo putovanje kroz vreme, gradove i život.
Iskreno, nadahnuto suočavanje sa iskustvima iz mladosti i zrelog doba. Opis tih iskustava kreira pitanja u svakome od nas i inspiriše na lična preispitivanja. Dva grada koja autorka voli podjednako, dve kulture koje u njoj kreiraju bogatsvo, dva života ispunjena susretima i bliskošću. Rimski dnevnik donosi detalje o načinjenim odlukama i izborima. Uživaćete u otkrivanju lepota dva životna doba, preporuka od srca.